Moj dnevnik

Previše verujem u sudbinu, horoskop, proročanastva i još takvih stvari. Svakome je odredjen put koji mora da predje dok ne stigne do krajnjeg cilja. Moja sudbina nije baš svetla, ali ja sam zadovoljna, nikad neću reći nešto protiv dogadjaja koji su mi se dogodili u životu, sve sam to morala da predjem da postanem čovek kakav sam sad. Svašta sam naučila da prevazilazim. Na mom životnom putu sam se često sretala sa povredama, razočarenjima i padovima. Povrede nisu fizičke, već mentalne. Kada me nešto boli, ja izolujem bol i ne osećam ništa, osećam ali ne boli toliko. Ne znam da objasnim osećaj kada te nešto i boli i ne boli. Jednostavno takav bol ne utiče na mene. Ali zato osećam da mi se svaki dan otkine jedan deo srca, jer  se svaki dan razočaravam u nekoga. Taj bol ne možes da izoluješ, to osećaš i dok spavaš. Čekam dan kada će mi sa srca otpasti zadnji deo... Tako nešto se neće desiti uskoro, jer ću ja jednog dana toliko napuniti srce da će zarasti sve rane koje su sada na njemu. Bol koju u srcu osećam ne nestaje, budim se sa njom svakog jutra. Nekad me ta bol budi noću, jer se tada u snovima prisećam loših trenutaka. Moja bol je podeljena na tri dela. Jedna je porodica, druga prijatelji i treća dečaci. Prva bol je najteža i najbolnija. U poslednje vreme stalno se svadjam sa osobama uže ili šire familije, ustvari ja se ne svadjam jer nemam snage da se svadjam sa članom porodice. Samo jednostavno prestajem sa pričom s nekim osobama i to je dovoljno. Iako znam da ja nisam ništa kriva mene bol izjeda. Ujutru se probudim i prvo pomislim na svadje. Bude mi žao, ali puštam vreme da uradi svoju stvar i donese zaborav. Stvari će doći na svoje mesto, kada svi budemo spremni da zaboravimo na svadju i ne pričamo o tome, jer bi došlo do još većeg razdora. Vreme jedino tako i pomaže, dopusti ti da svoju prošlost ostaviš iza sebe. Ne smanjuje bol, ali pomaže da naučiš da živiš sa njom. U porodici mi je haos, a tek na polju prijateljstva. Imala sam četiri najbolje drugarice. Jedna je moja sestra, ona je ljuta. Druga ima dečka i ne sluša moje probleme, jer su problemi s njenim dečkom bitniji od svih drugih. Treća ima drugi krig prijatelja i družimo se samo dok idemo u školu. Četvrta ne živi ovde i zajedno smo samo preko letnjeg raspusta. Moja sestra Jelena, je ljuta na mene zbog jednog dečka. To je bilo pre neki dan. Jelena ima drugog dečka već oko dve godine, a u ovog zbog kog smo se posvadjale bila je zaljubljena u petom razredu osnovne škole. Ona je znala da se ja dopisujem s njim, čitala je čak i šta se dopisujemo, ali nikad nije rekla nešto protiv toga. Dok se nije desilo da smo se poljubili, onda je ona poludela, plakala i drala se na mene. Nisam odmah razumela zašto se tako ponaša. Najčudnije je to što ima dečka dve godine i znam da ga voli, ne znam šta joj je bilo da tako poludi. Ali valjda će je proći to, jer ja ne mislim zauvek da ne pričam s njom. Počinjem da plačem jer to nije normalno šta se meni dešava. Sada druga drugarica Silvija, ona ima dečka oko godinu dana i oni se stalno svadjaju. Inače su baš lepi i vole se, ali se zato svadjaju ko pas i mačka. Onda se tad nešto dogodilo, da sam imala ozbiljnih problema sa Ujkom i kada sam je pričala o tome nije me slušala, jer je bila posvadjana s dečkom. Onda sam ja odjednom prestala da pričam, pa je počela ona, ali nije ništa rekla kako bi mi bila uteha već je od mene tražila utehu. Naravno, ja sam bila tu za nju, jer je nikad ne bih ostavila, ali to me je strašno povredilo. Inače je ona stvarno super, zezamo se, smejemo, pričamo, plačemo i sve to, ali od kako je u vezi nešto se promenilo i to mi smeta. Ali neću sreću da joj kvarim, kada je ona srećna i ja sam... Treća je Milica, odlična devojka. Družimo se devet meseci u školi, pa onda pravimo pauzu od tri meseca.-.-" Ali super i je s njom takodje, i ne žalim se tih tri meseca koje ne provodimo zajedno. Njena najbolja drugarica je bitnija od mene i svakako to razumem... Četvrta je Natali. Njen otac je odavde i ona je svako leto ovde i onda se ne razdvajamo. Po ceo dan se dopisujemo ili šetamo, onda smo po celu noć zajedno. Super mi je, da sada nije i ona našla dečka, i provodi manje vremena samnom. Sve ove teme se vrte oko jedne da ja nemam dečka. :D Pre sam mislila da mi ne treba i nisam našla, sada kada svi imaju dečka, ja nemam i onda ostajem sama i nemam s kim da pričam jer su moje sve najbolje drugarice preopterećene svojim ljubavnim problemima. Ali ne žalim se, dokle god imala deliće, koji bi mi padali sa srca sve će biti u redu. Evo ga pravo prokletstvo mog horoskopskog znaka. Ja sam riba u horoskop, to je savršeni znak za sve, jedino nije kada su dečaci u pitanju. Dešava mi se stalno da kada budem s nekim jedno veče odma se zaljubim u njega. Ja znam da mi se to stalno dešava, ali svaki novi put mislim da neće biti tako. Sa svakim se osećam drugačije, nikad nisam osetila isti osećaj. Verovatno zbog toga se i ja uvek ponadam da sam zaljubljena. Ali uvek je to samo varka. Meni je smešno kada tako razmišljam o tome. Jer ja uvek patim ko da je taj neko prvi. Plačem za njima kao da su mi zadnji u životu. To mi najviše smeta, razumem ja da se stalno zaljubljujem ali da posle svakog patim to je meni čudno. Smatram da me opiju svojim poljupcem, jer posle poljupca s nekim ja poludim. Malo jeste smešno, ali ja sam tskva. Trenutno nemam nikog pa mi je smešno, ali inače sva blistam kada pričam o tome. Mada ima jedan dečko u kog mislim da sam zaljubljena, ali nisam sigurna. To je nešto što mi najviše smeta kod mog horoskopskog znaka, sve ostale osobine obožavam. Volim to što sam plačljiva, što svakoga razumem i što svakome opraštam, sve to obožavam ali nikako kako to da se svaki put posle poljupca zaljubim... To je moje prokletstvo, valjda ću naći nekog ko će zadržati moje interesovanje na njemu, jer mi momci brzo dosade. Najduža veza mi je bila dva meseca, sto je i mnogo kakva sam, ne umem da se zadržim na jednom momku...Takav neko mi je potreban, koji mi neće dozvoliti da švrljam i da nadjem nekog s kim ga mogu zameniti. Problem je u tome što se većina mojih momaka zaljubi u mene pre nego što se ja zaljubim u njih i onda ja sakog vlačim za nos. Ali kada ih izgubim plačem i osećam se još nesigurnije nego pre. Zato je svaki moj sledeći izbor momaka sve gori... Pa valjda će me neko uskoro smiriti. <3