Moja najbolja drugarica i njen "verni" dečko...
Koliko god drugarica nalazila i družila se s njima, jedna je uvek tu kad god je najteže i najbolnije. Imam drugarica i previše, ponekad nemam vremena za sve njih, ali jedna je tu uvek bila i ostala. Medjutim od kako ima dečka, oko deset meseci, naš odnos se promenio. Naravno da sve pričamo jedna drugoj, kad god se sretnemo ili provodimo vreme zajedno predivno je. Samo od kako ima dečka to nije rutina koja se ponavljala skoro svaki dan. Ponedak ona zna da provede po nekoliko dana zajedno s njim. Isto toliko dana se ja ne čujem s njom. Mada ja njoj nikad to nisam prigovarala, smeta mi. Možda mi to ne bi smetalo da on nije ženskaroš kakav jeste. Ja njega znam dosta dugo, kao deca nismo se družili toliko, ali smo uvek znali jedno za drugo. Kako smo odrastali postali smo bliži i družili se sve više. Znali smo se, pričali, zezali, smejali, vreme provodili zajedno, ja i njega volim. Ne na isti način kao svoju najbolju drugaricu, ali kad god se sećam svog detinstva i on je tu, u mojim sećanjima. U početku oni nisu bili u vezi, medjutim posle je ona spava s njim i onda se sve to promenilo. Odlučili su da budu zajedno, mada je i danas to čudno. Ne idu u grad zajedno, ne šetaju nigde, jedino se vidjaju kod njega kući i ponekad odu pored škole. Mesto gde smo sva deca iz tog kraja provela detinstvo i gde ponekad i sada provodimo vreme. Ponekad i izadju u grad, što je retko i sve je super. Po mojim procenama njihova veza je sjajna, ona zna sve njegove tajne i on njene. Ona zna više o njemu nego ja, to i nije tolko čudno jer nismo provodili toliko vremena zajedno. Njima je divno, obožavam da vidim osmeh na njenom licu kad je s njim. Previše je srećna. Medjutim oni se i dalje stalno svadjaju, svadju se skoro svaki dan, jer se ona ljuti zbog sitnica. Jednom se stvarno mnogo naljutila na njega. Kada je saznala njegovu šifru sa fejsa i tamo pročitala da je njen dečko hteo da se vidja s drugom devojkom. Ta devojka ga odbijala jer je znala da ima devojku, on nije prestajao to da radi. I tako su oni raskinuli, plakali su oboje, bar mislim da su njene suze bile iskrene. Ja nisam bila za to da se njih dvoje pomire, ali ona se pomirila s njim. Pošto je ona rekla da joj ja ne dozvoljavam da se pomiri s njim, njen dečko i ja smo se posvadjali. Nismo pričali sigurno dva meseca. Meni je bilo teško, mada nisam to priznavala. Onda se naš odnos popravio i nastavili smo da se družimo. Onda je došla njegova sestra iz Nemačke s kojim se ja družim. Krenula sam da idem sa mojom drugaricom kod njenog dečka, da idemo na igralište i da se zezamo. Tamo sam ja saznala da se on sprema da raskine s mojom najboljom drugaricom, rekao je čim nadje drugu raskinuće s njom. Saznala sam i da se dopisuje s jednom drugom devojkom, saznala sam da je svasta radio. Ja sam to prećutala svojoj najboljoj drugarici. Mi smo se odstranile i onda sam ja pomešala svoju najbolju drugaricu s njegovom sestrom. Mislila sam da je to ona, poverila sam joj se, sve što znam joj rekla, totalno sve. A onda.... Onda je ona prvom prilikom rekla svom bratu. Proćerdala je moje poverenje tek tako, sve mu ispričala. Ja ne znam zbog čega sam prećutala svojoj najboljoj drugarici te informacije, poštedela sam nekog ko to nije zaslužio. Ja sam počela da je upozoravam, rekla sam joj da pazi jer se još malo leto zavšava i da može da se desi nešto. Ona je to prihvatila. Koliko znam nije mu rekla, mada mu je možda i rekla. Ne bi me ni to čudilo. Žao mi je jer nevini ispaštaju zbog mene. Sad će ispaštati dečko koji mi je sve to rekao, ispaštaće moja drugarica. I sve to samo zato što ja nisam htela da izgubim "druga" iz detinstva. Htela sam da ga pustim da sve to uradi na svoj način, jer sam mislila da ako to on uradi da će moja drugarica manje plakate i biti slomljena. Da će on to uraditi na poseban način na koji ona neće osetiti bol, patnju i tugu. Mislila sam da može bar tad da pokaže osećajnost i bar neku ljubav prema mojoj drugarici. Mislila sam da je štitim od svega, ali sada je njen dečko rešio da zatvori tu temu i da joj sve ispriča i sigurno povredi ko niko do sad. Sad razmišljam šta bi bilo da sam joj rekla. Sve bi ispalo isto. Njen dečko bi se posvadjao s dečkom koji mi je sve to rekao, ja bi se posvadjala s njim, na kraju bi oni opet raskinuli. Sve bi bilo isto, sve. Samo mene ne bi pojela krivica što joj to nisam rekla. Neću da sprečim da oni raskinu. To su trebali još odavno, da to sprečim sve bi bilo možda još gore. Jedino što ću pokušati jeste da dečko koji je ispao fer ne ispašta i ne bude povredjen. Ja sam strašno povredjena i razočarana, ali to je najmanje bitno. Ne mislim na sebe u ovom trenutku, mislim kako će moja najbolja drugarica to prebroditi i rastati se s njim...
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi