Moj dnevnik

U poslednje vreme, sa svakim s kim se družim napravim haos od života. Počela sam puno vremena da provodim s jednim Tonijem, bio mi je samo drug ništa više nismmo imali. Onda se on posvadjao s nekim osobama iz društva. Sada ne pričamo jer on misli da sam ja kriva. Možda i jesam. Nešto što mi je on pričao rekla sam Natali i onda je ona rekla nekom kome nije trebala. Oni su naravno mene okrivili, ali zar za to nije Natali kriva. Ona je tada izigrala moje poverenje, jer sam joj lepo rekla nikom da ne priča o tome. Svi sad misle da sam ja kriva, slažem se samo u nečemu sa njima. Kriva sam jer ne umem da čuvam tajne od svojih prijateljica. Kada nešto saznam, to će i one znati. Nemam razlog da krijem nešto od njih. Najgore je u tome što sam ja rekla tačne reči Tonija, nisam ništa ni dodala ni oduzela. Krivo mi je jer se on ponaša kao da to nije rekao i kao da sam o svemu tome lagala. Rekao je nešto što nije trebao i sada krivi mene zbog toga. Ja sam podnela žrtvu zbog toga. Jer poslednje što mi treba je da krenem u raspravu s njim. Moje žrtve su mi donele puno bola. Toni je meni napravio problem sa Damirom. Damir je moj drug od kad za sebe, on je bio i moj dečko nekad davno. Bili smo ozbiljno zaljubljeni jedan u drugog. Svi su mislili da ćemo on i ja završiti na kraju zajedno. Što je sada teško jer ne priča samnom. To je jedna i najteža žrtva. To me najviše pogodilo, što se mene tiče. Iz toga proizišli su razni nadimci upućeni meni, najpopularnije je "kurvetina". Što je neosnovana optižba jer sam ja nevina, nisam ni sa kim spavala, a sa tim nikako ne ide da uzimam pare za sex. To me ne zanima, ja znam šta sam i ne zanima me šta drugi kažu. Toni nije samo meni napravio problem, pravi ga i Natali. Sada ni Damir, ni Toni ne pričaju sa njom kada je samnom. Počeli su da joj pričaju da će i ona postati kurvetina kao ja, čak i još gora. To već nije normalno, svašta nešto imaju protiv mene, ali to je njihova stvar. Čk što više ja i ne razmišljam o njima, jedino kada ih vidim, ili kada tako kažu nekome nešto. Kada sam pričala mom drugu Deniju o tome kako me Toni nazvao, nije mu bilo drago. Jer se ja u poslednje vreme ne razdvajam od Denija i ne izlazim mu iz kola. On je dosta stariji od mene, ali je takodje samo moj drug. Mnogo je dobar. A kada sam mu ja pričala da mislim da me Toni tako zove samo zato što toliko vremena provodim s njim u kolima, iznervirao se. Onda sam tako posvadjala i Denija sa Tonijem. Samo zato što ne ćutim pred društvom. Razlog zaštom ne ćutim jer nemam toliko snage u sebi, ustvari imam i previše, ali neću takvu bol da čuvam u sebi. Do sad ni jednom nisam zaplakala iz ovih razloga, jer pričam o tome s društvom. Do sada, da nema njih, nemam pojma šta bih radila i kako završila. A svako s kim pričam o tome, brane me. Jer vide da se ja ne branim, nemam razlog svako priča šta hoće. Meni je samo potrebno da im se poverim i da oni odćute jednu noć samnom da me sve to prodje. Ali niko nije u stanju to da shvati i da razume. Niko ne razume zašto se ne branim. Iz prosth razloga, jer se brzo vezujem za ljude, onda kada ih zavolim kao druga ili drugaricu ne zaboraljam to tek tako. Sećam se vremena provedenim s njima, živim u prošlosti i pravim se da ništa nije promenjeno. A ustvari svašta se menja pred mojim očima, ali ja žmurim pred svemu tom da ne bih osetila bol s kojim ne bih izašla na kraj. Nemam kome da se poverim da odmah ne napravi nešto, plašim se pravim problema više ljudima oko sebe. A takodje se plašim da ako sve sačuvam u sebi i ako pustim da tu stoji da neće to biti dobro po mene. Čuvam i previše stvari u sebi. previše toga nikome ne pričam. Ali valjda ću izdžati i ovo da ne pričam, pa kako mi bude posle, bude... Ojačaću sigurno. Za sada ću samo paziti da ne izazivam više problema drugima, ja nisam toliko bitna. Možda ću nabaviti psa, ko će me slušati i ništa neće reći. On će me paziti kad treba, kad sam u opasnosti, inače neće primećivati osobe oko mene. Previše bih bolela da imam psa, ali nemam. Tako da se sa problemima sama borim i valjda će ići bolje...